Biti čuvar reda ili protiv reda

Policija će zaposliti hiljadu, odnosno šest hiljada nezaposlenih (u zavisnosti od izvora) na jugu Alžira u okviru napora jakobinske države da se priseti južnih regiona i stiša krizu koja se sve više rasplamsava. Na prvu loptu, mogli bismo pozdraviti ovaj potez vlasti. Međutim, namera policije savršeno oslikava zamku u koju je zemlja upala: nezaposleni koje je policija tukla po ulicama biće zaposleni kao policajci da biju nezaposlene. Već možemo zamisliti buduće demonstracije i de fakto zabranjena okupljanja na kojima će bivši nezaposleni tući svoje bivše saborce i kolege. Možemo zamisliti i poglede koji se ukrštaju i pendreke kako sevaju lomeći ruke i prijateljstva.

U tome se zapravo ogleda celokupna tragedija ove zemlje: vrti se u krug protiv same sebe. Njen najveći neprijatelj nije niko drugi do ona sama. Zemlja koju deli velika linija razdvajanja: s desne strane režim, njegovi radnici, njegova deca, njegovi podanici i njegovi saveznici. S leve strane ostali, protivnici, nezaposleni, ljubomorni, potlačeni, autonomaši, prognani i otpušteni.

A na liniji razdvajanja - snage razdvajanja: policajci, čuvari reda, razna obezbeđenja, vojska, pendreci, ali i ENTV (prim. prev. nacionalna televizijska kuća), ideologija mučeništva i zakon. Budući policajci na Jugu će svakako biti suroviji i poslušniji od svojih novih kolega. To je dobro poznat mehanizam: žar je veći u nedavno preobraćenog. Ali to je odraz stanja u celoj državi:  vlast ne pronalazi drugo rešenje nego da prevuče određenu grupu ljudi preko linije na svoju stranu. U suštini, postoje samo dve vrste posla u ovoj zemlji: raditi za državu ili ne raditi uopšte. Biti čuvar reda ili protiv reda. Hraniti se od nafte ili dopustiti da vam propiju vaš kanister crnog zlata.

Između ova dva sveta, ne uspevamo da stvorimo jak kapitalizam, da izgradimo jake firme koje će praviti dodatu vrednost ili da iznedrimo nove fabrike, nova radna mesta, stručnjake i know-how. Ama baš ništa. Za to vreme, režim stvara nova radna mesta čuvara režima jer za druga nije sposobna. Lek zvani „šest hiljada policajaca“ je porazno i tragično priznanje ćorsokaka u kom se ekonomija nalazi i vizije koja ovu zemlju drži kao taoca. Režim ne zna šta novo da ponudi i gde da zaposli narod sem u borbi protiv samog naroda. Nema drugog rešenja da smanji nezaposlenost izuzev da tuče nezaposlene.


Kamel Daoud: "Agents de sécurité contre agents d’insécurité " , Le Quotidien d’Oran, 28.04.2013.