Ćao Acko,

Nadam se da ti je Bajo prosledio moje prvo pismo iz Alžira. Pitaš kako je ovde, pa, nije loše. Sve je novo i ove prve nedelje se adaptiram na novu sredinu i novi način života.

Kao što sam pisao u prethodnom pismu, naše gradilišno naselje je jedna mala tvrđavica. Ima deset trosobnih kuća, glavnu i poprečnu ulicu (nešto slično antičkim rimskim gradovima) i jedan omanji teren za košarku i fudbal. Na ovakvim projektima izgradnje puteva, brana i drugih građevina, u Alžiru se prvo grade gradilišna naselja za glavonje, u ovom slučaju za tim inženjera nadzora iz Srbije. Ovo utvrđenje je osmišljeno kao neka vrsta luksuznog naselja u kom će za vreme izgradnje živeti inženjeri i šef projekta, a kad se objekat (u našem slučaju brana) pusti u rad onda tu osoblje koje radi na brani, odnosno raznorazni direktori. Kad kažem “luksuzno”, ovo naselje u suštini nema ništa od luksuznog sem prostranih prostorija. Sve što je moglo loše da se izvede u ovom naselju, urađeno je nakaradno. Nisam još naišao ni na jedan prozor ili vrata da dihtuju. Pritom kad kažem dihtuju, mnoga ne mogu da se otvore ili zatvore, taru o pod, vrata ne mogu da se zaključaju, roletne ne mogu da se zatvore. Imam utisak da kad postavljaju vrata, da je to potpuno nezavisna radnja od postavljanja štoka. Tako da ispod i pored vrata prolazi vazduh, pesak, pa čak i zraci sunca. A klime na svakom koraku. Ovde su klime u svim prostorijama i rade tokom čitave godine. Malo da se dogreje - ili da hladi u dugoj letnjoj sezoni. Izolacija im je stran koncept, ali klima im nije strana. Iako je stranog porekla, iz uvoza, kao i preko 95% stvari koje me okružuju.

Znači, ekološka svest ravna nuli. A nije samo ni ekološka svest, nego čista ekonomska logika da će iole kvalitetnijim vratima i prozorom smanjiti račun za struju. Ne haje Alžirac. Kilovat struje je neverovatno jeftin. Znaš da je Alžir veliki proizvođač i izvoznik nafte i posebno prirodnog gasa. Celokupna proizvodnja struje u Alžiru je zasnovana na prirodnom gasu. Alžir poseduje 2.5% posto rezervi prirodnog gasa i 1% svetske nafte i ova dva resursa predstavljaju 98% izvoza. Nešto slično kao u Libija, Venecuela, ili pak Saudijska Arabija. Industrija ovde ne postoji, pa kad ljudi ne znaju vrata da naprave, kako će bager da naprave? Cena litra benzina je 15 dinara a tečnog gasa osam. Tako niske cene energenata bi trebalo da budu plodno tle za razvijanje konkurentne ekonomije. No, avaj. Ovde se uvoze pomorandže iz Tunisa recimo, a ovde je jedno od najpogodnijih tla na svetu za južno voće. Maslinovo ulje uvoze iz Španije. Med iz Saudijske Arabije... duga je lista uvoznih proizvoda. Celokupna privreda zavisi od kretanja cene barela nafte i tečnog gasa na svetskim berzama. Turizam skoro da ne postoji, ljudi masovno idu u Tunis na letovanje, a imaju sličnu obalu kao Tunis ili, recimo, Maroko - ali ič od turizma.

Da se vratim na cenu benzina i tečnog gasa. Ilustracije radi, da napraviš 500km kolima (Beograd – Segedin – Beograd, kao što smo onomad išli) ispadne te 5€ na benzin ili 3.5€ na plin. Samim tim je broj vozila na putevima enormno velik. Najveće ulaganje za prevoz je kupovina prevoznog sredstva i njegovo održavanje, dok je ono što sipaš u rezervoar zanemarljiva stavka. S druge strane, vozni park je šarenolik, od francuskih automobila s kraja sedamdesetih pa do novih južnokorejskih i japanskih vozila. Stopa smrtnosti na putevima je ogromna, zbog korupcije, nepoštovanja saobraćajnih propisa i tehnički neispravnih vozila. Zanimljivo je i da je grad Alžir nedavno dobio prvu liniju metroa, i time postao, kako čitam u novinama, “prvi grad u arapskom svetu koji je posle Kaira koji je dobio metro”.

Kako si ti? Kako je u srpskoj Pešti, je l' izdržavaš?
Viđamo se ja se nadam uskoro pa da otvorimo napokon ovaj most iznad Save.

Poz,

sLo